Ljubav uvijek ima pravo 2

Published on 01/19,2018

U naletu strasti samo mu rekoh da me kresne kao nikada, da me ne žali. Strgao je odjeću sa mene, uzeo mi lisice iz ruke i vezao me. 

"Stani! Ne mogu više! Molim te, prestani!" , govorila sam dok me je milovao po grudima i lagano ljubio. Znam  kuda to vodi, razvaliće me. I sada ga osjećam, prsti zariveni u moju vilicu dok je snažno prodirao u mene. Željela sam to, željela više od svega, da me uzme onako kao nikada do sad.  

Nakon što me odvezao, zagrljeni smo ćutali. A moje: "Sad' je moj red!", pokvarii tišinu.

Uzivali smo u toj savršenoj večeri, vodeći ljubav, kuvajući, uzivajući kraj kamina, uzeo je svoj telefon da mi pokaže nešto. Bile su to nekakve slike, ništa važno, i ništa toliko zanimljivo, do jednog detalja koji sam to veče zapazila - "Unread message"!

Zamislih se na momenat, nisam htjela pridavati značaj tome, trudila sam se, ali.. Uspjela sam. Htjela sam da uživamo, ne želim da mislim o nevažnim stvarima, hoću da ovo savršeno veče ostane savršeno.

Ali, ma koliko se trudila, radoznalost mi ne dade mira sve dok nisam saznala o čemu se radi. (PS.priča je počela mnogo ranije, prije pola godine. Ali se nisam mnogo zanimala za istu, a još tada mu rekoh da mi ne priča takve stvari).

Svanulo je, idalje se pravim da je sve u redu, ne želim da stvaram pritisak, ni da kvarim dan. Spremili smo se, prošetali, popili kafu i krenuli kući.

"Prošao je još jedan dan, a ja ne znam o čemu se radi", pomislih, "Zašto ga nisam pitala? Možda jer se plašim odgovora, možda ću vidjeti nešto što ne želim? Ne znam!".

Stvari su bile gore od očekivanih!


Comments

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me