Karma

Ah, svi koji smo bili kao djeca ludo zaljubljeni znamo da je to bila prava, iskrena ljubav.

Iako sam se jako brzo zaljubila, nikada nisam bila ljubomorna, kao ni on. Bar mislim da nije.

Imali smo dogovor, "bice dovoljno da se vidjamo svaki drugi dan kako ne bismo dosadili jedno drugom". Postovali smo to cijelu godinu dana. Kada odlucismo da okoncamo vezu. Tacnije,  on je odlucio, ali bio je, slobodno mogu reci, jako surov prema meni tih "nasih, posljednjih dana u vezi". 

Bio je na bazenu, a navece, kada je dosao kuci, poslao mi je poruku koja je glasila "Hahaha danas sam upoznao djevojku sto radi na bazenu, pitala me, imam li djevojku. Rekao sam da imam. Zatim je trazila tvoj broj pjevuseci stihove Cecine pjesme, Da raskinem s njom. Nisam joj dao broj".

 Ogroman sok. Nezamisliv. Cijelu noc sam plakala, oka ne sklopih do pred zoru.

Cime ja to zasluzih, nikada nista lose mu ne uradih. Pogotovo tako surova sa budem.

 Nasli smo se sutradan, i otisli kod njega kuci. Taj dan smo slabo pricali, a ja od prethodne noci, bolje da ne pricam kakva sam bila. Uh, kad se sjetim sad, ne bih ni suzu pustila, samo bih dosla i udavila ga. Dijete jedno tako da povrijedi. Sram ga bilo. 

 Zaspao je u sobi, dok sam ja gledala u dnevnoj televiziju. 

Zaculo se zzz-zzz, ja skocih. Poruka je glasila "Ako zelis da me vidis, javi se na ovaj broj. Tamara" .

Ne znam sta biste vi uradili, ali ja sam bila mnogo nervozna, razmisljala sam, sta da radim sad, sta..?!?!

Nedugo nakon toga, i on se probudio i otisao do toaleta, "hajde", rekoh sebi, "uzmi telefon i obrisi to". Tako i uradih, da bi mi do kraja veceri osmijeh, "bez razloga" bio na licu.

26.06.2013. godine, imala sam ispit, na kursu engleskog jezika koji sam pohadjala. Presrecna sam bila kad ga polozih. Presrecna..

Nakon toga sam se nasla sa svojim dragim, i odlucili smo, bolje receno, odlucio je da odemo u park i pricamo malo. Znala sam sta ce biti, nisam ni sumnjala, ali sreca, uzrokovana mojim uspjehom, nije mogla biti pokvarena, NIKAKO!

Sjeli smo na klupicu, u "nasem parku". Primijetila sam da je nervozan, kako i ne bi bio. Razmisljao je kako da mi saopsti na najbezbolniji nacin da raskidamo. Izabrao je rijec "pauza". A s obzirom da nisam znala sta bi to trebalo znaciti, pristadoh. Nije mi nista moglo pokvariti raspolozenje, i tako zaljubljena znala sam da je najvaznije raditi na sebi, a momaka ce biti..

Sve je dobro proslo, pricali smo, smijali se, zezali. Spomenusmo jedan film, "Friends with benefits". Ja predlozih da odemo do njega i pogledamo taj fim.

Otisli smo, pustili film i od samog pocetka smo sebe poistovjecivali sa tim glumcima. Film je, bukvalno, takav, kao da je neko nas dvoje snimao. Mnogo smo se smijali. Pa zakljucismo negdje ma sredimi filma, zasto gledati dalje, svakako kao da smo ga mi rezirali.. Otisli smo do njegove sobe i vodili ljubav, za kraj. Da raskid bude potpun.

Potom me je odvezao kuci, usavsi u kucu, smijala sam se. Saopstila sam majci i sestri da sam polozila ispit, kao i da raskinuh s momkom. Iznenadile su se sto sam tako vesela, ali bilo im je drago jer mi raskid nije tesko pao.

I tako okoncah svoju prvu pravu vezu. Ljubav je jos uvijek bila tu, ali o tome cu vec pisati.

Smatram da se sve desava s razlogom i kao izraz nase jake zelje, izgleda da je i meni bio potreban odmor od veze, jer, iako nisam znala znacenje rijeci "pauza", a i u nastavku cete procitati sta je dalje bilo, bila sam srecna, nije mi bilo tesko sto raskinusmo. Pored svega ovoga, nisam mogla ja da raskinem, nisam imala hrabrosti.

 "Ako nesto stvarno zelite, to ce se ostvariti. Nikad ne sumnjajte u to."